Australijski terijer – energičan i radoznao pas

0

Jedan od najmanjih terijera na svetu, poznat još i kao nacionalni terijer Australije, spada u razumne vrste, a odlikuje ga izdržljivost i hrabrost – baš poput drugih pripadnika svoje rase.

Istorija rase

Ova rasa je nastala u Tasmaniji, kombinacijom raznih evropskih pasmina, i deli veliki deo svog porekla sa Silki (svilenim) terijerom. U Tasmaniji, njegov predak grubodlaki terijer je bio pratilac, štitio je dom i farmu od glodara, čuvao stoku i upozoravao na lopove. Sa ovim psom ukršteno je mnoštvo rasa, među kojima su prethodnici dendi dinmont terijera, kem terijera, škotskog, irskog i jorkširskog terijera. Rezultat je pas koji je mogao da bude koristan za domaćinstvo i upečatljivog, vrlo simpatičnog izgleda.

Prvi predstavnik ove rase je prikazan kasnih 1800.-ih godina kao „terijer sa izlomljenom dlakom crnkasto – plavog sjaja“. Ime mu je ubrzo promenjeno u Blue, The Toy, zatim u Blue Terrier, a zatim 1900. godine u grubodlaki terijer. Iako je uglavnom poznat po svojoj plavoj i žutosmeđoj dlaci, crvena ili pesak boja takođe je pronađena među ranim predstavnicima ove pasmine. Ubrzo nakon što je rasa stigla do britanskih izložbenih ringova i domova, 1925. je stigla i u Ameriku. AKC priznaje ovu rasu 1960. godine.

Temperament

Australijski terijeri su privrženi, inteligentni i izuzetno vole porodični život. Takođe su nezavisni, živahni i optimistični psi. Oni su veoma dobroćudni po članove svoje porodice, ali njihovim vlasnicima je potrebna energija kako bi održali korak sa ovom živahnom rasom.

Australijski terijer pripada rasi pratilaca, što znači da je ovaj pas najsrećniji kada je u bliskom kontaktu sa svojim vlasnicima. Australijski terijeri se smatraju kućnim psima i ne bi trebalo da se drže na otvorenom ili u odgajivačnici. Oni su veoma pogodni za život u stanu i savršeni su za porodice sa decom, iako bi trebalo da budu pod nadzorom oko veoma male dece, uostalom kao i svi psi. Oni su izuzetno posvećeni svojim vlasnicima i pratiće ih iz sobe u sobu.

Međutim, australijski terijeri nisu uvek prijateljski raspoloženi prema drugim psima. Posebno postaju ljubomorni kada su drugi psi u neposrednoj blizini njihovih vlasnika, a muški australijski terijeri obično ne mogu da žive u miru jedni sa drugima. Odgajan za lov na štetočine, australijski terijer i dalje ima izuzetno jak predatorski instinkt i juriće manje životinje, uključujući mačke. Iz tog razloga, važno je držati ih na povodcu ili ograđene kada su na otvorenom. Izuzetno su impulsivni i juriće male životinje na ulici bez obzira na automobile koji prolaze. Na sreću, može se naučiti da poštuje životinje sa kojima živi.

Australijski terijeri su prirodni čuvari. Oni su jako odani svojim porodicama i imaju glasne, oštre laveže koji najavljuju približavanje opasnosti. Oni su asertivni i povremeno zapovednički, ali nisu preterano agresivni.

Zdravlje i opšte stanje

Australijski terijeri su zdrava i otporna rasa sa nekoliko ozbiljnih zdravstvenih problema koji se mogu javiti tokom života. Kao i mnogi mali psi, oni mogu biti skloni stanju u kojem se čašica kolena lako iščaši. Pertesova bolest je nešto što je zabeleženo kao dijagnoza kod ovih mališana, a u pitanju je retka razvojna bolest u kojoj se glava butne kosti u zadnjoj nozi degeneriše, što na kraju izaziva dezintegraciju zgloba kuka kao i zapaljenje kostiju i zglobova. Bolest se često pojavljuje između petog i devetog meseca života kao šepanje i bol, a obično je potrebna operacija da bi se problem rešio. Veruje se da su oba ova stanja genetska i da su dodatno pogoršana prekomernom težinom psa.

Dijabetes se takođe može javiti kod australijskih terijera, iako je razlog nepoznat. Mogu se javiti i poremećaji štitaste žlezde, ali se kod ovih stanja problem relatibno lako rešava.

Kao i druge rase terijera, i oni su skloni kožnim alergijama i svrabu, posebno u toplijim klimama. Poremećaji u funkciji štitne žlezde može biti uzrok iritacije kože. Češće, faktori životne sredine izazivaju ove uslove. Saveti su da ih redovno čistite od buva i parazita, ograničite upotrebu jakih hemikalija ili parfema u proizvodima za pse, kvalitetno im održavajte tkanine (pranje uz bosch veš mašine i slično) i ishranu obogatite masnim kiselinama.

Ostali zdravstveni problemi pronađeni kod australijskih terijera uključuju infekcije uha, imuni nedostatak, probavne poremećaje i katarakte. U veoma retkim slučajevima, zabeleženi su epileptični napadi.

Uprkos ovim povremenim zdravstvenim problemima, australijski terijeri su čvrsta rasa sa životnim vekom od 12-15 godina.

Dodatni saveti

Australijski terijer je veoma jednostavna rasa koja se lako održava kada je u pitanju negovanje. Malo se linjaju i treba ih češljati jednom nedeljno 10-15 minuta. Kupajte ga svaka tri meseca blagim šamponom. Oni imaju kraću, ali oštru dlaku koja odbija prljavštinu i ne mrsi se lako, tako da često kupanje nije potrebno. Nokte na nogama im treba podrezati jednom mesečno. Jednom nedeljno im proveravajte uši zbog nakupljanja voska, prljavštine ili neprijatnog mirisa koji bi mogao ukazivati na infekciju uha, budući da su skloni takvim infekcijama.

Redovno perite zube svog psa pastom za zube za pse i mekom četkicom za zube da biste im održali zdrave desni. Važno je da ga rano upoznate sa negovanjem kako bi se i on sam glatko prilagodio tom procesu.

Click Here To Join Native Media
Share.

Leave A Reply

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.