Srpski pastirski psi kako im samo ime kaže potiču iz naše zemlje i posebno su se istakli u čuvanju stada. Izuzetni su goniči stada, gde dva psa mogu da gone i preko sto ovaca. Kratko vreme koristili su se i iza borbe pasa, gde su uglavnom gubili od nekih većih i agresivnijih rasa. Pun naziv ove rase je jugoistočno evropski patirski pas, ali na našim prostorima nikog ga tako ne zove. Iako su tek 2009-te godine dobili svoj standard nastali su decenijama pre toga. Ovi hrabri psi najpoznatiji su na prostorima bivše Jugoslavije dok se u ostalim zemljama retko sreću.
Istorija i poreklo rase
Ne zna se tačno poreklo ove rase jer u Srbiji se razvio veliki broj pastriskih pasa, a tek tokom 20-og veka odgajivači su počeli da dublje istažuju njihove korene. Nastali su na prostoru Kopaonika i Stare planine gde su se pastirski psi sa Tibeta ukrštali sa domaćim rasama. Veruje se da potiču iz 13-og veka, iako je prvo istraživanje o ovoj rasi urađeno tek nakon Drugog svetskog rata. Iako je korišćen na prostorima bivše Jugoslavije i to kao čuvar stada nije vladalo veliko interesovanje za rasom, pa su tek u 21-om veku njeni odgajivači zatražili da ona dobije svoj FCI standard. U martu 2009-te godine rasa dobija i zvanično svoj FCI standard što nažalost nije uticalo na njen rast popularnosti koji se poslednjih godina nalazi u stangnaciji.
Visina, težina i druge karakteristike
Srpski pastirski pas pripada porodici pastirskih pasa i klasifikovan je u drugu grupu, sekciju 2.2. Prosečan životni vek rase je od 10 do 12 godina. Visina mužijaka u proseku se kreće od 58 do 69 cm, dok prosečna visina ženki iznosi od 55 do 65 cm. Težina mužijaka u proseku se kreće od 30 do 40 kg, dok su ženke nešto lakše od njih.
Telesne karakteristike rase
Sprski pastirski pas je izuzetno snažan pas jake kostitucije, dostojanstven sa skladnim telom pravougaonog oblika. Glava je srednje veličine sa lobanjom koja je zaobljena sa svih strana i blago se sužava idući ka licu. Stop je blago izražen, njuška klinastog oblika sa ravnim nosnikom, a nosna pečurka je nešto veća sa velikim nozdrvama. Vilice su veoma snažne, a dozvoljeni su i makazast kao i kleštast zakriz. Oči su bademastog oblika sa smirenim pogledom, dok su njihove uši trouglastog oblika usađene visoko. Vrat je srednje dužine, greben je blago izražen, leđa veoma snažna i široka, grudni koš izuzetno prostran i dubok sa zaobljenim rebrima, a njihova prsa su veoma mišićava.
Noge su snažne sa izraženim mišićima i širokim butinama. Šape su okruglog oblika sa zaobljenim prstima, i obično su zadnje šape izduženije u odnosu na prednje. Rep je veoma snažan u korenu, a idući ka vrhu sužava se. Dobro je odlakan, a dlaka na njemu čak formira i perjanicu.
Izgled krzna: njegova struktura i boja dlake
Telo srpskog pastriskog psa prekriveno je srednje debelom kožom koja mora biti pigmetisana. Prekrivena je veoma mekom poddlakom koja je dosta finija od pokrovne dlake koja je izuzetno čvrsta. Dlaka ne sme biti kraća od 6 milimetara, a na zadnjim nogama je prilično dugačka i obrazuje takozvane „gaće“. Obično su bele boje sa oznakama različitih boja. Po standardu dozvoljeno je da ovi psi budu svih boja (jednobojni kao i šareni), a jedino nije dozvoljeno da budu isključivo crni.
Karakter i temperament srpskog pastirskog psa
Odlikuju se dobroćudnom naravi i sjajnim karakterom koji ih čini odličnim kućnim ljubimcima. Ovo su jedni hrabri i dostojanstveni psi, koji su se pokazali kao savršeni goniči stoke. Umeju da budu oštri kada osete da neko hoće da otme ono što je predmet čuvanja. Nisu agresivni i veoma su društveni psi. Sjajno će se slagati sa ostalim životinjama, a dobri su i sa malom decom.
Osećajni su i nežni, a vlasnika će obožavati. Biće mu odani i verni i potpuno mirni u njegovom prisustvu. Uz pravilnu dresuru neće pokazati zanke samovolje ili tvrdoglavosti i potpuno će se podčiniti vlasniku.
Zdravlje rase i njeno održavanje
Kako su potekli na našim prostorima prijaju im klimatski uslovi naše zemlje pa psa možete držati i u dvorištu u kućići za pse koja će imati udoban i topao krevet. Prilagodili su se planinskom načinu života i neće im smetati previše hladne zime. Održavanje je prilično jendostavno i zahteva četkanje jednom do dva puta nedeljno, a nešto češće u periodima linjanja. Nije preporučeno često kupanje pasa, već po potrebi i ne više od četiri puta godišnje. Izuzetno su aktivni pa će te morati da se pobrinete da su aktivni svakodnevno. Najviše će im prijati da ih pustite na slobodan prostor na kome mogu da se istrče.
Što se tiče bolesti koje najčešće pogađaju ovu rasu primećeno je da često dolazi do displazije kukova, katarakte i hipotireoze. Mogu razviti osetljivost na anesteziju i neke lekove, a često mogu patiti i od kompulsivno – opsesivnog poremećaja. Ipak srpski pastirski psi nisu podložni genetskim bolestima i većina oboljenja kod njih se javi usled neadekvatnog održavanja.
Koji je to najbrži način za dresiranje ove rase?
Iako vole da ugode vlasniku i nisu tvrdoglavi psi njegova dresura može biti komplikovana. Zato je najbolje da sa njom počnete što ranije. Najpre psa učite nekim jednostavnim komandama, a polako dodajte i nešto komplikovanije zahteve. Ako vam se učini da pas nije preterano zainteresovan za dresuru nemojte da je odložite za naredni dan već pokažite vašem psu da uvek mora da vas sluša.
Najbrže će te ih dresirati ako budete koristili metod nagrađivanja. Pored toga poželjno je da dresuru obavite par puta na dan u trajanju od desetak minuta. Ako želite da vašeg psa naučite da bude sjajan gonič stoke možda bi ste trebali da potražite pomoć stručnjaka.
Parenje srpskog pastirskog psa
Smatra se da su obe jedinke psihički i fizički spremne za parenje nakon godinu dana od rođenja. Kod ženke se naravno preskače prvo teranje kako bi se povećale šanse za rađanje zdravih mladunaca. U zavisnosti od toga kakve štence želite možete ih pariti i sa drugim rasama.
Ako pak ne želite štence vodite računa o vašoj kuji jer mužijaci mogu da osete i na kilometar kada je ženka u teranju. Najbolje bi bilo da je podvrgnete sterilizaciji ako ste svesni da nećete moći da se brinete o njenim mladuncima.
Sve o ishrani srpskog pastirskog psa
Ne treba da se brinete o ishrani ovih pasa jer kako su nastali na našim prostorima pogodovaće im naša hrana. Naravno to ne znači da bi psu trebalo da dajete ostatke vaše hrane već da u svojoj bašti (ako je imate) i u prodavnicima možete naći sve što je potrebno za kvalitetnu ishranu psa.
Nisu naročito izbirljivi i vole da jedu pa vodite računa o količini hrane kako ne bi postali gojazni. Možete ih hraniti sa svim vrstama mesa, životinjskim iznutricama, ribom, jajima, barenim povrćem, nekim voćem i žitaricama. Trudite se da hrana uvek bude sveža i dobro termički obrađena.
Cena srpskog pastirskog psa
Kako su veoma rasprostranjeni na našim prostorima brzo i povoljno možete nabaviti štence srpskog pastirskog psa. Na internetu postoji veliki broj oglasa u kome vlasnici poklanjaju svoje štence, tako da ih možete dobiti džabe. Ako se odlučite da ipak kupite psa cene se kreću od 50 do 150 evra, a njihov odgajivač Goran Stanković je čovek kod kojeg možete nabaviti najkvalitetnije štence.
