Američka akita – odan i privržen pas koji će obožavati svog vlasnika

Američka akita je još jedna kontroverzna rasa o čijem poreklu se vode brojne polemike. U narodu se čak veruje da su ovi psi potomci vanzemaljaca. Razlikuje se od akite inu od koje je i potekla, a za ove pse karakteristično je da predstavljaju odraz svog vlasnika, odnosno često oponašaju njegovo ponašanje. Ima veoma specifičan karakter, izuzetno je nepodmitljiva, pa čak i ako prihvati celu porodicu biće odana i obožavaće samo vlasnika. Ovo je jedna savršena rasa posebno selekcionirana i gajenja kako bi bila izvrstan kućni ljubimac.

Istorija i poreklo

Prilično je kontravezno poreklo ove rase za koju se čak vezuju i neke legende. Najraširenije mišljenje je da američka akita vodi poreklo iz 17-og veka. U Japanu najpre je nastala rasa pod nazivom akita inu koja predstavlja preteču ove rase. Najpre su korišćene za lov na krupniju divljač. Kada su postale popularne i borbe pasa u Japanu akite su mešane sa mastifima kako bi se dobio masivniji i jači pas. Narednih godina usledila je stagnacija po pitanju popularnosti rase. Ponovo akite doživljavu rast popularnosti nakon Drugog svetskog rada kada se u Sjedinjenim Američkim Državama razvija poseban tip rase koji dobija nazim američka akita. Priznata je tek 2006-te godine i to kao japanska rasa koja se razvila u Sjedinjenim Američkim Državama.

Razlike između američke i japanske akite

Iako je američka akita nastala od akite inu, poznate japanske rase one se ipak dosta razlikuju što karakterno to i fizički. Američka aktia je dosta teža i višlja od japanske, i može se pojaviti u bilo kojoj boji dok je dozvoljena boja za japanske samo različite nijanse crvene. Pri tome ona nikada ne može imati crnu masku dok je kod američke to obavezna boja maske. Pored toga drugačiji im je i oblik glave, očiju, nosa, zuba… Fizičke karakteristike lako su primetne i bitno je istaći da se ove dve rase nikako ne smeju pariti jedna sa drugom.

Pored fizičkih one se razlikuju dosta i karakterno. Poseduju veoma različite temperamente, pa je američka akita dosta poslušnija i isključivija, a vezuje se isključivo za jednu osobu. Za razliku od njih japanske akite su dosta društvenije, podmitljivije i imaju veći prag tolerancije.

Osnovne karakteristike rase

Američka akita je svoj standard dobila početkom 21-og veka ali kako nije važio za sve zemlje Evrope, 2006-te je konačno izmenjen i prihvaćen u svim zemljama. Po njemu pripadnici ove rase smešteni su u grupu V – špicevi i primitivne rase i imaju životni vek od 10 do 12 godina. Visina mužijaka u proseku se kreće od 66 do 71 cm, dok je prosečna visina ženki od 61 do 66 cm. Težina mužijaka u proseku se kreće u rasponu od 32 do 59 kg, dok su ženke nešto lakše.

Fizičke odlike američke akite

Ovo je jedan veliki i snažan pas koji ima skladnu građu i teške kosti. Glava je izuzetno masivna i posmatrana odozgo u obliku je trougla. Lobanja je ravna i široka, a stop jasno definisan. Nosna pečurka je izuzetno široka i po pravilu uvek crna, njuška je izuzetno široka, usne tanke i crne, a vilice veoma snažne sa zbijenim pravilno raspoređenim zubima. Oči su  sitne i tamno smeđe boje, uši male i uvek uspravljene, a vrat debeo i mišićav. Leđa su jaka i ravna, grudni koš dubok i veoma širok, a donji deo stomak je nešto uži od ostatka tela. Rep je postavljen visoko, veliki i dobro odlakan. Noge su snažne i dobro razvijene sa malim šapama mačkastog oblika.

Struktura krzna

Poddlaka je izuzetno gusta i meka, dosta kraća od pokrovne dlake koja je ravna, kruta i izuetno oštra na dodir. Dlaka je različite dužine na različitim delovima tela, a najduža i najgušća je na repu. Dozvoljene su sve boje, kao i mešavine boja. Mogu imati oznake i mrlje po celom telu. Za njih je karakteristično to da poddlaka može biti različite boje od pokrovne dlake.

Temperament i karakter

Izuzetno su pouzdani i važe za psi koji će obožavati svoga vlasnika. Ostale ljude mogu prihvatiti ali će biti odani i nepodmitivi samo prema jednoj osobi. Dobar je čuvar jer je veoma nepoverljiv prema nepoznatim osobama, a sjajno će se slagati i sa nešto manjom decom mada nije preporučljivo da ih ostavljate nasamo. Blage su naravi, osećajni i pažljivi. Veoma su inteligentni, a ženke imaju malo blaži temperament od mužijaka i biće dosta umiljatije i nežnije. Iako su ranije korišćeni za borbe po prirodi nisu agresivni psi. Odlično su se pokazali kao terapijski psi pa se koriste u modernoj psihologiji. Uz pravilnu socijalizaciju dobro će se slagati sa drugim psima i životinjama.

Zdravlje rase i njeno održavanje

Svaka rasa ima sklonosti ka nekoj bolesti pa se po tome ne razlikuje ni američka akita. Ipak ne treba da se brinete što su ovi psi koji imaju predispozicije za dobijanje nekih bolesti jer vaš pas ne mora tokom života razviti ni jednu bolesti. Nešto im je osetljivija koža pogotovo ako ih držite napolju, pa posebno u proleće mogu se pojaviti razne alergije.  Skloni su i katarakti, kao i raznim infekcijama oka, a poput ostalih velikih rasa velike su šanse da će oboleti od displazije kukova.

Što se tiče održavanja ono je dosta zahtevno. Ovi aktivni psi neće se zadovoljiti šetnjom na povodcu i potrebno im je da duže budu aktivni. Morate se pobrinuti da pored šetnje imaju energičnu vežbu ili kraći džoging. Njena gusta dlaka zahtevaće dosta vremena, pogotovo ako je pripremate za izložbu. Poddlaka je nešto masnija što čini četkanje dosta lakšim. Biće dosta da ih četkate dva do tri puta nedeljno dok u periodima linjanja potrebno je svakodnevno četkanje. Ovo su psi koji mogu da razviju karakterističan miris posebno leti zbog čega je neophodno često kupanje.

Kakvo treba da bude stanište američke akite?

Zbog debelog krzna američku akitu možete držati i u dvorištu pod uslovom da ima adekvatan i udoban krevet. Odgajivači se slažu da nije preporučljivo da žive u stanu dok bi idealno bilo da žive u kući sa vlasnikom koji poseduje veliko dvorište pa da  veći deo dana provedu u istom.

Dresura i parenje

Izuzetno je laka za dresuru, ali bitno je da znate da će slušati isključivo vlasnika. Druge osobe vam mogu davati savete i pomagati indirektno oko dresure. Jako je važno da budete sami kako bi se što brže naučila komande. Isto tako ako niste kući znajte da ona neće slušati druge ukućane kao vas pa je zbog toga najbolje da kada niste kući psa držite vezanog.

Lako se pare, a prilikom parenja trebali bi da izbegavate da birate plašljive pse. Možete ih pariti sa drugim rasama, nikako sa akitom inu i sa onim rasama koje imaju displaziju kukova jer će štenci u 90% slučajeva naslediti tu bolest. Zato pre parenja preporuka je da uradite snimak kukova kod psa sa kojim želite da je parite kako bi ste bili sigurni da poseduje zdrave kukove.

Kakva treba da joj bude ishrana?

Sa velikom ponudom industrijske hrane na tržištu lako ćete izabrati ono što odgovara vašem psu. Štence možete hraniti bilo kojim junior granulama, a preporuka je da pored toga koristite dodatke u vidu kalcijuma i glukozamina. Nakon godinu dana vaš pas se smatra odraslom jedinkom i dovoljan će mu biti jedan obrok dnevno. Tada možete preći na hranu namenjenu odraslim psima.

Ako imate vremena možete i sami pripremati obroke za vašeg psa. Trudite se da uvek koristite sveže sastojke i da ih dobro termički obradite. Nisu probirljivi i ješće sve, a ljubitelji su mesa i mesnih prerađevina. Naravno pored hrane, vašem psu morate svakodnevno davati i svežu vodu.

Cena američke akite

Američke aktie poslednjih godina kod nas uživaju veliku popularnost. Polako počelo je da raste interesovanje za njima, a pojavile su se i odgajivačnice specijalizovane za ovu rasu. Ako želite psa koji će biti odan samo vama onda je ovo pravi izbor za vas. Cena će zavisiti od više činilaca, a u proseku se kreće od 150 do 400 evra. Preporuka je da pre kupovine šteneta proverite od kojih je jedinki potekla, kao i to da se uverite da su one potpuno zdrave kako ne bi ste imali daljih problema sa vašim psom.