Škoti su stvorili veoma otpornu rasu koja je izuzetno živahna i vesela. Ako planirate da kupite ovog psa znajte da je nemirnog duha i stalno u pokretu pa će non – stop trčati, skakati, kopati i tome slično. I pored svoje neposlužnosti i razdraganosti važe za omiljene od svih terijera i često osvajaju nagrade na izložbama pasa, gde su takođe jedna od omiljenih rasa.
Kad i gde su nastali škotski terijeri?
Tokom 19 –og veka u Škotskoj nastala je sjajna oštrodlaka rasa koja je dobila ime škotski terijer. Prvobitno su nosili naziv aberdin terijer po regiji u kojoj su se najviše gajili, ali kada su priznali rasu promenili su im ime. Iako su bili izuzetno neposlušni i nemirni pokazali su se kao sjajni lovci pa iz godine u godinu rasla je popularnost rase.
Karakteristike škotskog terijera
Ova rasa pasa pripada porodici jazavičara i terijera i po FCI standardima prosečna visina mužijaka je od 25 do 28 cm, dok su ženke nešto niže od njih. Prosečna težina mužijaka iznosi od 8,5 do 10 kg, dok ženke u proseku teže od 8 do 9,5 kg. Životni vek škotskog terijera je od 11 do 13 godina.
Karakter i narav
Simpatični terijer poznat je po svojoj otpornosti i nemirnom duhu. Veoma je hrabar, a poseduje izuzetno jak temperament i prgavu narav. Tvrdoglav je i ume da bude veoma neposlužan. Ovo je izuzetno „živ“ i aktivan pas sa stibilnim karakterom. Nepoverljiv je prema strancima, a sam bira sa kime želi da se igra. Odan je vlasniku, ali žnace da mu pokaže zube ukoliko ga bude malteritrao.
Građa tela škotskog terijera
Pripadnici ove rase spadaju u malu pasu po veličini i imaju veoma specifičan izgled. Telo im je zdepasto ali elegantno. Glava je srednje veličine proporcionalna sa veoma uzanom njuškom. Oči su bademastog oblika tamno smeđe ili crne boje. Nos je veoma širok tamne boje, a uši male špicastg oblika. Vrat je mišićav i debeo, plećke pripijene uz telo, grudni koš širok i spušten, a noge kratke i snažne. Rep je veoma dug nekada i do 20 cm i po pravilu se ne krupira.
Sve o strukturi i održavanju krzna
Poddlaka je vveoma gusta i meka dok njihova pokrovna dlaka je oštra i čvrsta. Mogu se javiti u crnoj, beloj, pšenično žutoj ili tigrastoj boji, a oznake i šare su dozvoljene ali pod uslovom da ne prelaze 20% površine tela. Što se tiče održavanja njihovog krzna to je malo teži posao zbog same strukture dlake. Potrebno ih je četkati nekoliko puta nedeljno, a svaki dan u periodima linjanja. Pored toga morate im šišati dlaku na svaka tri meseca, jer ona konstantno raste. Vodite računa da se dlaka ne zamrsi ili ućeba.
Dresura škotskog terijera
Iako ume da bude prilično neposlušan i tvrdoglav pas njegova dresura ne bi trebala da vam predstavlja problem. Preporuka je da sa dresiranjem počnete već kada štene napuni tri meseca kako bi što pre savladao osnovne stvari. Možete izabrati koju god metodu dresiranja vi želite, ali preporuka je da ga obučite kombinovanjem različitih metoda.
Izbegavajte da tučete i kažnjavate psa ako pogrešno uradi zadatak koji ste mu zadali. Tačno je da ovo nisu osetljivi psi ali mogu da budu zlopamtila, pa ako budete nasilni prema njima počeće da osećaju odbojnost i njihova tvrdoglavost će tad nastupiti što će vam otežati dresiranje. Ako ste neiskusni možda bi najbolje bilo da potražite pomoć od eksperta.
Koje su to namirnice koje treba izbegavati u njihovoj ishrani?
Jasno vam je da samo raznovrsna i kvalitetna ishrana predstavlja najbolji način da održite vašeg psa zdravim. Kod ove rase prednost se daje hrani koju sami spremate, dok industrijski gotovu hranu bi trebali da izbegavate. Ovi psi imaju osetljiv digestivni trat i najviše im prija sveža hrana bez konzervansa i ostalih veštačkih dodataka. Nemojte im davati beli pirinač, soju, žuti kukuruz i konjsko meso. Možete ga hraniti svežim junećim, svinjskim, telećim ili živinskim mesom, sveže obarenim povrćem, voćem, ribom, jajima i mlekom. Pored toga jako je važno da uvek na dohvatu ima posudu sa svežom vodom.
Održavanje i nega škotskog terijera
Kako su veoma aktivni psi, ne treba da se brinete o zadovoljenju njihovh potreba za fizičkom aktivnosti. Stalno će trčati, igrati se i skakati unakokolo, a ako ih držite u stanu ne bi bilo loše da ih izvodite u dnevnu šetnju. Iako mogu živeti naplju uz umerene klimatske uslove preporuka je da škotski terijer živi u kući sa vlasnikom. Idealno bi bilo da posedujete veliko dvorište u kome bi mogli svakodnevno da se igraju.
Zdravlje rase i bolesti od kojih mogu oboleti
Škotski terijeri mogu biti nešto problematičnijeg zdravlja. Naravno uz redovne posete veterinaru i pravlnu negu i ishranu nećete imati nekih većih zdravstvenih problema. Od bolesti podložni su dobijanju: vonvilebradove bolesti, kraniomandibularne osteopatije, grčeva, kožnih problema i međupršljanskog diska.
Sve što treba da znate o parenju ove rase
Nakon godinu dana starosti škotski terijeri stiču svoju polnu zrelost i spremni su za parenje. Kako bi ste povećali šanse za rođenje zdravih i jakih štenaca potrebno je da preskočite prvo teranje kod ženke. Preporučuje se da kuju parite dva puta u jednom teranju kako bi ste povećali šanse da dođe do začeća. Primera radi možete je pariti osmog dana od početka teranja pa desetog. Nemojte da vas birne ako ženka ili mužijak budu malo agresivni tokom ovih dana.
Bitno je da znate još da ženka može odbiti mužijaka, ili pak ako je on neiskusan i mlad njihovo udvaranje može trajati danima pre nego što sam čin parenja počne. Zato je preporuka da uzmete starijeg i iskusnijeg psa. Pravilo je da se ženke ne pare nakon što napune šest godina, a mužijaci nakon što napune osam godina jer se tada umanjuju šanse za rođenje zdravih štenaca.
Cena u Srbiji
Poslednjih godina na našim prostorima došlo je do pada popularnosti ove rase, a samim tim je opala i cena. Naravno ona varira iz meseca u mesec i pored vrste i boje psa, zavisi i od starosti, kao i od toga da li kupujete već dresirano štene ili ono koje će te tek obučiti. Kod nas su najtraženiji beli škotski terijeri čija cena iznosi oko 150 evra po štenetu.
Zanimljivosti:
- Najpoznatiji škotski terijer jestre čuveni pas pod imenom Fala koji je bio lični pratilac Frenklina Ruzvelta. On je čak i sahranjen pored njega.
- U Sjedinjenim Američkim Državama priznati su 1909-te godine, u Kanadi 1911-te godine dok su u Australiji priznati tek šezdesetih godina prošloga veka.
- 1839-te godine slikar Lanser naslikao je ove pse, što predstavlja jedan o najstarijih dokaza o postojanju rase.
- Ranije su ovu rasu gajili isključivo zbog lova na štetočine (miševe, pacove i slično).